Josip Mlakić Books

Slično kao i u svom debitantskom romanu "Kad magle stanu" (2000.), koji ga je svojedobno svrstao u sam vrh hrvatske ratne proze, Josip Mlakić (1964.) i u romanu "Živi i mrtvi" (2002.; drugo dopunjeno izdanje 2008.) – ovjenčanom V.B.Z.-ovom nagradom za najbolji neobjavljeni roman godine – ispisuje prozu visokog stupnja pismenosti, prošaranu mnoštvom literarnih i filmskih asocijacija. Ipak, u "Živima i mrtvima" Mlakić mnogo ambicioznije preispituje samu srž rata, pa je ovaj roman, ispisan u još mračnijoj, beznadnijoj i depresivnijoj atmosferi, u potpunosti posvećen metafizičkoj dimenziji rata. Mlakić, kao važno ime suvremene hrvatske književnosti, i dalje se ugleda na modernističke uzore (ponajprije Bulgakova, Kunderu i Lenza), te ambiciozno radi na razvijanju svog, sada već prepoznatljivog, originalnog i vrlo homogenog stila, kombinirajući u ovom svom ostvarenju žanrove ratnog romana i horora.Stoga ne čudi što je po ovom romanu snimljen i istoimeni film, nagrađen nizom prestižnih nagrada. Među ostalim, dobitnik je čak osam Zlatnih arena na Pulskom festivalu filma uključujući i Veliku zlatnu arenu za najbolji film, nagrađen je na beogradskom FEST-u te na Festivalu mediteranskog filma u Tetouanu (Maroko), dobitnik je Nagrada publike na Festivalu europskog filma u Lecceu (Italija) i Glavne nagrade na Međunarodnom festivalu filmske kamere u Bitoli (Makedonija).

Josip Mlakić je súčasný bosniansko-hercegovinský a chorvátsky autor. Narodil sa v roku 1967 v Bugojne. Literatúre sa výraznejšie začal venovať začiatkom nového milénia. Jeho romány Keď sa dvihnú hmly (2000, Kad magle stanu), Živí a mŕtvi (2002, Živi i mrtvi) a Po stopách hadej kože (2007, Tragom zmijske košuljice) boli viacnásobne ocenené. Svojou tvorbou zobrazuje súčasný život v Bosne a Hercegovine, predovšetkým jej národnostnú otázku.Dielo Mŕtve ryby plávajú hore bruchom je súborom pätnástich, na prvý pohľad navzájom nesúvisiacich poviedok o ľudských osudoch. Dej sa odohráva v malom bosniansko-hercegovinskom meste a odzrkadľuje tragickosť a nezmyselnosť vojny, ktorá sa netýka len jej priamych účastníkov, ale aj budúcich generácií. Myšlienka neukončenej vojny je mementom, aby sa niečo podobné už nikdy viac nezopakovalo.

Božji gnjev Josipa Mlakića roman je o zločinu u ratu i pravdi koja mora biti zadovoljena.Devet boraca u hrvatskim postrojbama u ratu u Bosni i Hercegovini poginulo je u tajnoj akciji koju nitko nije odobrio. Kod svakoga je pronađena veća količina novca, a zašto su ušli duboko u teritorij koji kontroliraju bošnjačke snage, nikome nije jasno. Ilija, brat jednoga od sudionika akcije, također vojnik, mora saznati zašto je i kako došlo do tragičnih smrti. Pronalazeći nove, razorne dokaze, pri čemu riskira vlastiti život, Ilija saznaje tajne koje nije trebao saznati te tko i zašto stoji iza sulude akcije u koju su upletene i tajne službe, ali i nepoznati glavešine iz Zagreba.Božji gnjev roman je u kojem se isprepleću ratna drama, kriminalistička priča, potraga za istinom i traženje pravde. Josip Mlakić u svom romanu savršeno opisuje atmosferu straha i rata i potrebu da se zadovolji pravda, a nju može osigurati samo pojedinac koji se poput starozavjetnog proroka mora suočiti sa svojim i tuđim grijesima.Seid Serdarević